Planiranje i izvršavanje lanca snabdevanja (SCP)

APS optimizuje proizvodni raspored unutar fabrike; SCP proširuje taj plan na dobavljače, nabavku i izlaznu logistiku.

Da. Portali za dobavljače i EDI/API integracije automatski usklađuju potvrde dobavljača i rokove isporuke.

Apsolutno. SCP je dizajniran da usklađuje tražnju i ponudu kroz više pogona i skladišta.

Može. Ono što SCP-u treba bez obzira na okruženje jeste održavan šifarnik artikala sa rokovima nabavke i pravilima naručivanja, sastavnice, stanje zaliha u koje se može verovati i otvoreni nabavni i radni nalozi, a sve to mora da dolazi iz ERP-a ili iz drugog sistema koji je zvanična evidencija. Bez MES-a napredak i utrošak stižu kao prijave knjižene na kraju smene ili naloga, pa plan reaguje kasno, ali ne i da ne reaguje uopšte.

Predlog nabavke je aritmetika nad rokom nabavke, minimalnom količinom naručivanja, količinskim koracima, stanjem na zalihama i sastavnicom. Ako su rokovi dobavljača i dalje oni koji su ukucani kad je artikal otvoren, predlozi će biti samouvereno pogrešni. Te greške ne ostaju skrivene: već prve obrade planiranja pogrešan rok ili pogrešnu zalihu pretvore u vidljivo pogrešan datum ili količinu. Čišćenje pre puštanja u rad je daleko jeftinije nego posle.

Računa ih i predlaže; ne odlučuje koliki ste rizik spremni da nosite. Sigurnosna zaliha izlazi iz varijabilnosti tražnje, varijabilnosti roka isporuke dobavljača i nivoa usluge koji izaberete, a to treće je poslovna odluka koju neko mora da donese po grupi artikala. Postavite je prema izmerenoj varijabilnosti, pa zatim pregledajte izuzetke, jer tu zalihe zaista i padaju.

Sam po sebi neće. Ono što dobijate jeste jedna prognoza koja je vidljiva, verzionisana i upoređena sa onim što je stvarno prodato, a to je obično i ono na šta ljudi misle kad pitaju. Statistički modeli pomažu tamo gde tražnja ima istoriju i obrazac; za nov proizvod ili posao dobijen na tenderu ne rade ništa. Poboljšanje dolazi od toga što neko preuzme prognozu kao svoju i pregleda odstupanje u svakom ciklusu.

Može, ali odlučite prema čemu. ATP proverava slobodnu zalihu i potvrđene ulaze; CTP proverava i da li postoje kapacitet i komponente da se nalog napravi na vreme. Sa APS-om u pogonu, CTP se razrešava prema isplaniranom redosledu; bez njega prema deklarisanom kapacitetu po periodima, što je orijentaciono korisno ali neće uhvatiti sukob u redosledu ili u pripremi mašine. Obećanja padaju na zastarelim potvrdama dobavljača i optimističnom kapacitetu, zato se sa prodajom dogovorite šta sistem sme da obeća bez provere.

Treba vam jedan imenovani vlasnik, čiji posao postaje rešavanje izuzetaka. Ponovno pravljenje Excel tabela tada otpada. Posao je konkretan: pregled upozorenja, puštanje ili odbijanje predloga u ritmu vašeg ciklusa planiranja i održavanje rokova nabavke i parametara naručivanja poštenim. Obim raste sa brojem planiranih artikala i brojem izuzetaka koje vaši parametri proizvedu, a najteži je u prvim ciklusima posle puštanja u rad, dok se ti parametri ispravljaju. Ako to niko ne drži, lista upozorenja raste dok ljudi ne prestanu da je čitaju.

Ne, osim ako to tražite. Većina pogona zamrzne blizak horizont, izmene unutar njega šalje planeru kao izuzetke, a sistemu pusti da reoptimizuje sve iza te granice. Gde ta granica stoji jeste odluka o politici, pa se zamrznuti period i to ko sme da ga probije dogovaraju tokom implementacije. Planere u tabele vraća nervoza plana, više nego vreme računanja.