Kontrola i upravljanje kvalitetom

Da. Digitalni pomični merači, vage i merni uređaji mogu direktno slati vrednosti kako bi se izbegle greške pri unosu.

AI računarski vid vrši automatske vizuelne inspekcije, a njegovi rezultati se ulivaju u iste evidencije kvaliteta i SPC karte.

Rezultati ulazne kontrole automatski grade ocene kvaliteta dobavljača koje koristi SCP.

Ne mora. Kontrolni planovi, inspekcije u toku procesa i neusaglašenosti rade u potpunosti na osnovu unosa operatera i kontrolora na radnom mestu. Veza sa mašinama i merilima određuje koliko evidencija vredi: merenje koje nosi mašinu, smenu i lot na kojima je nastalo sledljivo je bez oslanjanja na nečije pamćenje. Automatsko preuzimanje sa merila traži i merilo sa izlazom za podatke i interfejs na stanici, pa se odnosi na jedne karakteristike, a na druge ne. Prvo povežite one karakteristike koje su zaista važne.

Tri stvari, i nijedna nije softver. Karakteristika mora da se meri mernim sistemom čija su ponovljivost i reproduktivnost mali u odnosu na toleranciju i na rasipanje procesa, sa dovoljnom rezolucijom da se vidi rasipanje koje se crta na karti. Inače karta prikazuje šum merenja. Uzorci moraju da se uzimaju kao racionalne podgrupe, sa istog podešavanja i iz uzastopnih komada, po planu, nezavisno od toga kad neko stigne. I signal da je proces van kontrole mora da stigne do nekoga ko u toj smeni može da zaustavi proces.

Za svaki deo i svaku operaciju treba jednom uneti karakteristike, tolerancije, metode, učestalosti i veličine uzorka. To je pravi trošak projekta i pada na vaše inženjere kvaliteta, ne na softver. Pogoni koji kontrolne planove već drže u Excel tabelama ili u PPAP dokumentaciji samo prepisuju; pogoni u kojima plan živi u glavi kontrolora pišu ga prvi put. Počnite od delova na koje stižu reklamacije.

Ne. Softver ne sertifikuje ništa; auditor gleda šta vaši ljudi stvarno rade. Ono što nestaje jeste jurnjava pred audit, jer kontrolni planovi, zapisi kontrole, neusaglašenosti, korektivne mere i njihova odobrenja stoje na jednom mestu sa datumima i imenima, pa se dokazi jednostavno izvuku, bez rekonstrukcije. Ako je sam proces nedisciplinovan, digitalizacija vam uglavnom daje bržu i tačniju sliku toga.

Zato što ta dva sistema drže različite stvari. ERP beleži da je lot prošao, da je odbijen ili da je pušten po odstupanju, i to mu treba da blokira zalihu i knjiži škart. On ne drži pojedinačna merenja, kartu iza njih, fotografiju greške ni 8D. MSF Quality drži taj nivo detalja i prosleđuje odluku u ERP preko interfejsa koji se za vaš ERP mora izraditi i mapirati, uključujući i koji ishod kontrole postavlja koji status zalihe.

Dokle možete da idete unazad zavisi od toga šta je tada zabeleženo. Tamo gde je lot skeniran na svakoj operaciji, zapis vam daje mašinu, operatera, lot ulaznog materijala i izmerene vrednosti, a isti upit nalazi i ostale delove koji su ih delili. To važi u meri u kojoj je knjiženo na operaciju; knjiženje samo na nalog nije dovoljno. Tamo gde je operacija knjižena bez skeniranja, trag se stanjuje do naloga. Koliko dugo taj detalj ostaje dostupan za pretragu jeste politika čuvanja podataka koju vi određujete.

Radi, ali time gubite veći deo razloga zbog kog se ovo uvodi. Vrednosti unete nekoliko sati kasnije ne mogu da podignu upozorenje dok su delovi još na mašini, i gube vezu između izmerene vrednosti i onoga što je mašina radila u tom trenutku. Ostaje vam zapis za audit, a nestaje regulaciona petlja. Papir je razumno rešenje za pojedinačnu stanicu bez terminala. Kao plan uvođenja ne valja.