CMMS sistem za upravljanje održavanjem

Podaci sa senzora sa META Smart I/O uređaja ili postojećih PLC-ova. Tipični ulazni podaci su vibracije, temperatura, struja i broj ciklusa.

Da, radni nalozi, kontrolne liste i istorija mašina dostupni su na telefonima, tabletima i MSF panelima.

Da. Razlozi zastoja zabeleženi u MES-u automatski kreiraju prijave za održavanje.

Preventivni planovi po datumu ili po brojaču, radni nalozi, rezervacija rezervnih delova i istorija mašine rade isključivo na evidenciji, bez ijednog ulaza sa senzora. Prvih nekoliko meseci vam daje šifarnik kvarova, procenat izvršenja planova i istoriju zastoja, što je ujedno i osnova prema kojoj se kasnije meri svako praćenje stanja. Tek kada klasifikujete dvanaest meseci sopstvenih neplaniranih zastoja, vidi se na kojoj opremi akcelerometar uopšte ima smisla.

Sve što otkaže bez postepenog i merljivog upozorenja. Upravljačke ploče, I/O kartice i većina diskretnih senzora otkazuju skoro nasumično, a sudari, greške pri podešavanju i oštećenja od strane operatera su pojedinačni događaji koji se ne razvijaju postepeno. Zaštitni element kao što je sigurnosni ventil ili blokada ne emituje ništa dok ne nastupi ono od čega štiti, pa se zato periodično testira; nadzor tu ništa ne pokazuje. Vibracije i struja dobro pokrivaju mehaničko habanje rotacionih delova, a te režime otkaza nikako.

Manje nego što zvuči u ponudi vođenoj modelima, jer prvi upotrebljivi pragovi dolaze iz inženjerskog proračuna, bez potrebe za istorijom: karakteristične frekvencije oštećenja ležaja iz geometrije i broja obrtaja, pad pritiska na filteru, porast temperature iznad onoga što je za tu mašinu normalno pri istom opterećenju. Detekciji anomalija treba dovoljno ispravnog rada da pokrije normalne varijacije proizvoda, brzine i smene. Proceni preostalog radnog veka trebaju primeri rada do otkaza, kojih u većini fabrika jednostavno nema.

Računajte na jednog imenovanog čoveka u održavanju koji je za to zadužen. Deo nedelje svih redom nije zamena za to. Najteži deo je na početku: hijerarhija opreme, preventivni planovi koji odgovaraju onome što se zaista radi i šifarnik kvarova dogovoren jednom za svagda. Posle puštanja u rad, redovan posao je trijaža upozorenja i zatvaranje naloga sa strukturiranim nalazom, utrošenim delovima i očitanjem brojača. Broj upozorenja podesite na onoliko koliko jedan čovek stvarno može da ispita, inače ih niko više neće ni otvarati.

MTBF je vreme rada podeljeno brojem kvarova, MTTR je ukupno vreme popravke podeljeno brojem popravki, a oba se grade iz polja radnog naloga: vreme prijave, početak i završetak popravke. Bez brojača radnih sati ili signala o radu iz MES-a dostupno je samo kalendarsko vreme između kvarova, pa mašina koja stoji sebi popravlja MTBF. I sama popravka znači dve različite stvari kada se meri od prijave, gde ulazi čekanje i nabavka delova, i kada se meri od početka intervencije, što je stvarno vreme sa ključem u ruci.

Ne, radi samostalno. Operateri podnose prijave sa HMI-ja ili iz pretraživača, a za planove, radne naloge i rezervne delove ne treba ništa drugo instalirati. Ono što APS dodaje jeste da dogovoreni prozor za održavanje stiže do planera kao ograničenje u rasporedu, pa ne zavisi od dogovora u hodniku koji neko zaboravi. Bez njega prozore dogovarate sa proizvodnjom ručno, kako i počinje priličan broj fabrika i gde je sasvim razumno i ostati.

Retko samo po sebi. Upozorenje pomaže jedino ako je pouzdano duže od roka isporuke tog dela, a nepoznat trenutak kvara je samo jedan od razloga zašto sigurnosne zalihe postoje. Kolebanje rokova isporuke, minimalne količine za poručivanje i jedan kataloški broj koji pokriva više mašina i dalje su tu. Modul rezerviše delove na radni nalog i pokreće nabavku kada zaliha nije dovoljna. Prvo pretvorite upozorenja u planirane prozore, pa nivoe zaliha preispitajte posle godinu dana dokaza.